Da li igrate igrice?
Sve više ljudi vidjam u gradskom
prevozu, na stanici, u redu u pošti... da dok čeka igra igrice.
Nekako su me iznenadili ovi stariji koji do juče nisu ni mobilni
koristili sada slažu karte, igraju bilijar, voćkice... Stvarno mi
je neverovatno koliko smo sve više postali robovi tehnologije.
Naravno nema ništa loše u "ubijanju" vremena dok čekate
ili putujete. Sama činjenica da danas deca često više znaju na
telefonima i kompjuterima od odraslih protekla je od toga da decu
privlače moderne tehnologije. Čini mi se da kroz igru deca danas
mnogo lakše mogu da savladaju kompjuterske programe koje kasnije uče
u školi. Kada pogledam kako je mojim roditeljima bilo strano da
koriste internet i da komuniciraju preko skype-a. Danas se gotovo
redovno koriste istim i bez problema komuniciraju sa našim rodjacima
u Australiji.
Iako mnogi misle, pogotovo oni koji
nisu ljubitelji igara na računarima i mobilnim da igre loše utiču
na decu. Moramo biti objektivni i reći da nasilje u igricama nije
ništa strašnije od onog u najgledanijim filmovima ili romanima.
Deca se moraju vaspitavati i obrazovati u okviru porodičnog doma. Ne
možemo za sve loše kriviti okruženje, televiziju, igrice. Deca
moaraju da raspoznaju dobro od lošeg i to je zadatak roditelja. Ni
jedna igrica neće promeniti vaspitanje detata.
Druga strana medalje je da je
potvrdjeno da deca koja igraju igrice razvijaju moć zapažanja,
imaju brže reflekse. Nemojte pogrešno da razumete, neće dete koje
igra igrice biti supermen ako igra igrice niti treba da zapostavi
druge oblike zabave kao što su sport i druženje sa drugom decom ali
nema ništa loše u igranju igrica. Jednostavno svi mi volimo
različite stvari i ako neko uživa u igranju igrica ne treba mu to
uzimati za zlo.
