Da li igrate igrice?

Da li igrate igrice?

Sve više ljudi vidjam u gradskom prevozu, na stanici, u redu u pošti... da dok čeka igra igrice. Nekako su me iznenadili ovi stariji koji do juče nisu ni mobilni koristili sada slažu karte, igraju bilijar, voćkice... Stvarno mi je neverovatno koliko smo sve više postali robovi tehnologije. Naravno nema ništa loše u "ubijanju" vremena dok čekate ili putujete. Sama činjenica da danas deca često više znaju na telefonima i kompjuterima od odraslih protekla je od toga da decu privlače moderne tehnologije. Čini mi se da kroz igru deca danas mnogo lakše mogu da savladaju kompjuterske programe koje kasnije uče u školi. Kada pogledam kako je mojim roditeljima bilo strano da koriste internet i da komuniciraju preko skype-a. Danas se gotovo redovno koriste istim i bez problema komuniciraju sa našim rodjacima u Australiji.

Iako mnogi misle, pogotovo oni koji nisu ljubitelji igara na računarima i mobilnim da igre loše utiču na decu. Moramo biti objektivni i reći da nasilje u igricama nije ništa strašnije od onog u najgledanijim filmovima ili romanima. Deca se moraju vaspitavati i obrazovati u okviru porodičnog doma. Ne možemo za sve loše kriviti okruženje, televiziju, igrice. Deca moaraju da raspoznaju dobro od lošeg i to je zadatak roditelja. Ni jedna igrica neće promeniti vaspitanje detata.

Druga strana medalje je da je potvrdjeno da deca koja igraju igrice razvijaju moć zapažanja, imaju brže reflekse. Nemojte pogrešno da razumete, neće dete koje igra igrice biti supermen ako igra igrice niti treba da zapostavi druge oblike zabave kao što su sport i druženje sa drugom decom ali nema ništa loše u igranju igrica. Jednostavno svi mi volimo različite stvari i ako neko uživa u igranju igrica ne treba mu to uzimati za zlo.